Jedno od najmagičnijih i najneverovatnijih drveća na svetu je drvo kakaoa, kakaovac.

Botaničko ime kakao drvetu je 1700. godine dao švedski prirodnjak Karl Fon Line. Ime Theobroma cacao potiče iz stare Grčke i u prevodu znači „hrana bogova”. Interesantno je da postoji nekoliko stabala koje pripadaju rodu Theobroma ali se danas samo jedna vrsta koristi za pravljenje čokolade.

Hrana bogova - Kakao
Astečki muškarac nosi kakao mahunu Fotografija je preuzeta sa sajta</span >

Koji uslovi za gajenje su potrebni za rast kakaovca?

Elegantno tropsko drvo kakaovac nastanilo se u ekvatornom pojasu Centralne i Južne Amerike, Afrike i Azije. Njeno prirodno stanište je na nadmorskoj visini ne višoj od 600m. Da bi uspeo kakaovac zahteva toplu klimu sa konstantnom temperaturom od 25°C do 27°C. Drvo kakaovca ne može da izdrži ekstremno suve ili kišne periode, tako da bi bilo idealno da kiša bude redovna i između 1250 i 2500 mm godišnje. Tamo gde ima manje padavina kakaovac se može uzgajati samo pod navodnjavanjem. Njegovo stablo je takođe veoma osetljivo na jake vetrove i direktnu sunčevu svetlost. Iz tog razloga, najbolje raste u senci zaštićeno drugim visokim rastinjem i drvećem poput banana, kaučuka i kokosovih palmi. Zemljište na kojem se ova biljka uzgaja mora da bude plodno, blago kiselo, dobro odvodljivo i dobro za skladištenje vode kada nastupe suše.

Morfologija jednog kakao drveta ili od čega se tačno dobija čokolada?

Kakao drvo je obično srednje visoko od 12 do 15 metara ali je zbog olakšane žetve na plantažama prosečno visoko između 4 i 8 metara. Listovi kakaovca se razvijaju sa čvorovima na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm. Cvetovi su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića. Prosečan prečnik cveta je svega 1 do 2 centimetra dok je cvetna čašica u nijansama ružičaste i bele boje.

Kakao hrana bogova
Berba kakaoa Fotografija je preuzeta sa sajta</span >

Ono što kakao drvo čini posebnim je činjenica da cveta i nosi mahunu-plod tokom čitave godine, odnosno ima cveće i plod na drvetu u isto vreme. U dva ciklusa od šest meseci, na hiljade delikatnih cvetova ukrašavaju stabljiku i glavne grane. Međutim samo veoma mali broj njih, u proseku oko 40 na kraju će se razviti u plod- mahunu. To je zato što cvetanje svakog cveta traje samo jedan dan. Kako pupoljak sazreva tako cvet počinje da se otvara u podnevnim časovima i nastavlja tokom noći. Rano sledećeg jutra cvetovi su potpuno otvoreni. Cvet je sastavljen iz muškog dela bogatog polenom koji mravi i mušice prenose na ženski deo. Tako se iz cveta razvijaju mahune koje u zavisnosti od stepena sazrevanja i sorte mogu biti različitih oblika, težine i boja. Nakon sazrevanja u mahuni se u proseku nalazi između 20 i 60 kakao zrna okruženih beličastom pulpom. Upravo su kakao zrna najbitnija za dobijanje čokolade jer se iz njih dobijaju kakao malsac i kakao prah.

Dok neki od nas uživaju u hrani bogova a neki malo srećniji u fantastičnom pogledu na cvetanje jedinstvenog kakao cveta, osvrćemo se na zapise iz prošlosti, na španske osvajače i jednog njihovog hroničara koji je ugledavši ovo magično drvo izgovorio: “Novac raste na drveću“.

O istorijatu čokolade više možete pročitati u našim postovima Slatka istorija čokolade – 1. deo i Slatka istorija čokolade – 2. deo

Напиши коментар