Istorija čokolade je duga i neverovatno interesantna, zar ne!?
Od kada je otkriveno magično drvo kakaovca, preko spoznaje primene kakao zrna i dobijanja čokolade ona i dalje intrigira i osvaja milione obožavatelja. Slatka istorija čokolade duboko je protkana u tradiciji i kulturi mnogih civilizacija. Milenijumima unazad, baš čokolada je onaj magični užitak koji nas neprekidno očarava i neraskidivo vezuje za sebe.
Zašto je ova biljka u drevnim civilizacijama bila toliko magična?
Kako se njena upotreba kroz istoriju razvijala?
Majanski poglavica brani podaniku da dodirne posudu sa čokoladom Fotografija je preuzeta sa sajta
Hronologija drevnih civilizacija i čokolade
Smatra se da je bogata istorija kakao i čokolade najverovatnije počela, pre više od 4.000 godina mada prema nekim podacima taj period je čak i duži. Kao postojbina kakao smatra se srednja Amerika, tačnije područje oko današnjeg Meksika i Gvatamale. Istorija koje se danas držimo, nas uči da je kakaovac počeo da se uzgaja 1200 godine p.n.e. Za njegovu kultivaciju je prevashodno zaslužan narod Olmeka. Vremenom je, njenom popularizacijom kakaovac i sam napitak koji se sprema od njenog zrna prihvaćen i od strane Maja (600 godine p.n.e), Tolteka i Asteka. Da se kakao uzgajo svedoči i podatak da se reč kakau-kakao prvi put korišćena 1300. godine p.n.e.
Proučavanje svakodnevnog života drevnih civilizacija arheolozi su ovu teoriju potvrdili. Naime, tokom brojnih iskopavanja pronađena je grnčarija za koje su konstatovali da je mogla biti korišćena za ispijanje različitih napitaka. Potvrda ove konstatacije je usledila tek nakon analize tamnog taloga u jednoj od posuda. Komponente kofeina i teobromina, koje se nalaze u kakaou, su pružile definitivan zaključak o postojanju i konzumiranju čokolade. Pronađene posude su bile male, elegantne, skladno ukrašene što potvrđuje da se čokolada pila u posebnim prilikama. Veruje se da se fermentacijom pulpe, koja okružuje kakao zrna, dobijalo piće približno slično današnjoj čokoladi. Međutim u nekom trenutku je, kako bi se ubrzala fermentacija, neko počeo da žvaće kakao zrna i otkrio pravi ukus kakaoa.
Drevne civilizacije Maja i Asteka su koristile čokolade u religijskim ritualima
Prve plantaže kakaovca Maje su uzgajale 600. godine p.n.e. u Jukantanu, Meksiko. Mlevenjem kakao zrna, dodavanjem vode i čili paprike pripremali su napitak koji su koristili za različite obrede. Privilegiju da ga piju imali su članovi kraljevske porodice i oni iz viših slojeva društva. Maje su kasnije spremanje ovog pića, pretakanjem iz jednog u drugi sud, usavršile dobivši penu. Poseban pečat i masovnu popularizaciju kakao napitak je stekao dodavanjem različitih začina, vanile, meda, cveća… Uvidevši potencijal kakaovca dosta godina kasnije krenula je i trgovina njenim plodovima pa se kako počeo smatrati i novcem.
Za razliku od Maja koje su čokoladni napitak pile topao, Asteci su ga konzumirali hladnog. On je kod njih bio poznat pod nazivom šočikakauatl, u bukvalnom prevodu cvetna čokolada, i imao je prefinjen i bogat ukus. Privilegiju da u njemu uživaju i kod Asteka su imali samo pripadnici kraljevske porodice. U nešto drugačijem obliku čokoladu su konzumirali i ratnici i to kroz kolač pravljen od kukuruznog brašna, kakao praha i paprike u prahu. Oni su ga često koristili i kao melem za rane. Neskriveno oduševljenje ovim napitkom posebno je gajio vladar Asteka Montezumi koji je tvrdio da on povoljno deluje na tlo, otklanja umor i popravlja raspoloženje.
Dolazak Kolumba na tlo Novog sveta i otkrivanje magične biljke-kakaovca
Izuzetno značajna godina i širenje kulta čokolade ka dalekim kontinentima je bila 1502.godina kada se Kolumbo iskrcao na ostrvo blizu Hondurasa. Upravo odatle je kući poneo magična, kakao zrna koja su mu lokalci ponudili. Nakon ovog događaja, nekoliko godina kasnije, 1519. godine Hernan Kortez došao je na porostore naroda Asteka. Zbog verovanja u legendu o bogu Kecalkoati lokalno stanovništvo i kralj su upravo ovog Španca pomešali sa svojim nestalim bogom i ponudili mu kakao zrna kao iskupljenje. Kortez, koji je bio u potrazi za zlatom, je nakon obilaska plantaža i ispijanja crvenog, gorkog i začinjenog napitak pripremljenog od kakao zrna otkrio da ona imaju vrednost poput čistog zlato. Tako je 1528. godine izvezao prve količine kakao zrna u Španiju i preneo recept za čarobni napitak koji se nakon toga, kao tajna, čuvao čitavih 80 godina.
A šta se kasnije dešavalo, kako se i gde širila priča o kakao zrnu i čokoladi možete pročitati u nastavku.
