Donošenjem magičnih zrna u Španiju istorija kakaoa i čokolade postaje puno zanimljivija, ispisana sa dosta činjenica, uzbudljivih priča o kraljevima, plemićima, istraživačima, pronalazačima i preduzetnicima.

Koje su godine bile najbitnije za širenje kulta ispijanje čokolade u van američkim zemljama?

Kada je otvorena prva prodavnica čokolade? Kada je čokolada dobila oblik u kojem danas uživamo? Kako je stigla na naše prostore?

Španija je bila prva zemlja u koju su stigla kakao zrna a uz njih i astečki ritual ispijanja čokolada. Privilegiju uživanja u ovom slatkom ritualu su u početku imali samo kraljevska porodica i pirivligevani dvorani. Neke od sledećih godina su bile veoma bitne za razvoj, širenje i nove pronalaske.

istorija razvoja cokolade
španija i čokolada

1590. godina – nova receptura

Baš te 1590. godine španski monasi su kreirali novi recept za prvi slatki čokoladni napitak. Med, vanila i ponekad šećer od šećerne trske su se dodavali da bi čokoladno piće više odgovarala španskom ukusu. Upravo to je bila osnova za danas poznatu recepturu.

Trgovina kakao zrnom se širi po Evropi

1606. godine – Trgovina kakao zrnom u ostalim državama Evrope i širenje zasada kakaoa na ostale kontinente

Osim Španaca na prostore centralne Amerike dolaze trgovci, istraživači i putnici iz ostlih delova Evrope koji kakao zrno donose u Italiju, Francusku, Holandiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju. Smatra se da je 1615. godine naslednica špansko-portugalskog prestola Ana María Mauricia udajom za kralja Luja XIII donela čokoladni napitak na francuski dvor. Ubrzo se na mnogim evropskim dvorovima, aristokratija i plemstvo počinju upoznavati sa zadovoljstvom uživanja u čokoladnom napitku.

U ovom periodu Holanđani podižu prve zasade kakoavca u vanameričkim zemljama. Novi zasadi niču u istočno-indijskim zemljama Java i Sumatra, odakle se uzgoj kasnije širi do Filipina, Nove Gvineje, Samoe i ostatka Indonezije. Zanimljivo je da je Belgija, danas poznata kao zemlja sa najkvalitetnijom čokoladom, u ovom periodu bila pod Špancima.

1657. godina – Kuća čokolade

Ova godina je ostala upamćena kao ona u kojoj je otvorena prva “Kuća čokolade” u Londonu.

1659. godine – Prvi čoko biskviti

U Francuskoj kralj Luj XVI dao je dozvolu trgovcu Davidu Chaillou da u prvoj čokolateriji priprema i prodaje biskvit sa čokoladom. Nažalost i dalje je uživanje u čokoladi bila privilegija viših slojeva.

Švajcarska zemlja alpskog mleka, satova i banaka

1697. godine – Švajcarska je zakoračila u čoko carstvo

Henri Escher, gradonačelnik Ciriha, pije svoj prvu šolju čokolade u Grand Place u Briselu.

1705. godine – Čokolada i mleko

U Francuskoj, u Parizu, nastao je novi recept za pripremanje čokoladnog napitka gde se umesto vode počelo dodavati mleko.

1728. godine – Nova tehnika obrade kakao zrna

Porodica Fraj u Velikoj Britaniji otvara prvu fabriku čokolade gde uvodi novu tehniku za obradu kakao zrna, mehanizovano usitnjavanje kakao zrna.

1737. godine – Kakaovac dobija svoj latinski naziv

Nastaje latinski naziv za kakao drvo, Theobroma Cacao, dodeljen od strane švedskog botaničara Karl fon Line.

Mlin za kakao Mlin za kakao

Pronalasci koji su promenili tok slatke istorije čokolade

1828. godine – Kakao maslac

Holanđanin Kaspara van Hutena osmislio je presu kojom se iz pečenog i samlevenog kakao zrna izdvajao kakao maslac. Nedugo zatim, njegov sin Konrad van Houten je dobio kakao prah, tamnije boje i blažeg ukusa, lako rastvorljiv u vodi. Danas je upravo ovaj kakao prah poznat kao holandska čokolada ili holandski kakao.

1847.godine – Prva čoko tabla

Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da se dobije čokolada u čvrstom stanju upravo ove godine englezu Džozefu Fraju je to pošlo za rukom.

1867. godine – Mleko u prahu

Jedan od švajcarskih pionira u proizvodnji čokolade, Anri Nestle, pronalazi put da dobije mleko u prahu.

Mlečna čokolada, kako to dobro zvuči

1875. godine – Prva mlečna čokolada

Švajcarci Danijel Piter i Henri Nestle pokreću revoluciju dodavanjem mleka u prahu u čokoladu. Nastaje prva mlečna čokolada!

1879. godine – Čokolada postaje glatka i kremasta

Sasvim slučajno, kako to obično i biva za velike pronalaske, švajcarac Rudolf Lint izumeo je specijalnu mašinu za mešanje koja čokoladi daje glatku, kremastu strukturu i bogat ukus.

1910. godine – Industrijalizacija čoko industrije

Gajenje i proizvodnja kakaoa pomera se iz Centralne i Južne Amerike u Afriku i Aziju. Velike plantaže zamenjene su malim, nezavisnim lokalnim farmama. Širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država odvija se prava industrijalizacija proizvodnje čokolade. Zemlje poput Belgije i Švajcarske nalaze se u samom vrhu inovacija.

Njeno veličanstvo pralina

1912.godine – Prve praline

Nastaju prve belgijske praline koje je osmislio i napravio Žan Nojhaus. Njegova supruga, Lujza Nojhaus, je iste godine izumela specijalnu kutiju za ovaj novi proizvod.

Kod nas, u Srbiji prva čokolada se u prodaji pojavila 1897. u Beogradu u prodavnici Koste Šonde. Prva fabrika otvorena je u Zemunu 1924. i njen vlasnik bio je Francuz Danijel Pešmažu. Od tada pa sve do danas poznati, veliki i mali proizvođači, predano ispisuju slatku istoriju ulepšavajući nam detinjstvo i čineći život slađim.

Tokom svog razvoja, od prvog gorkog napitka pa sve do danas, kada postoji toliko različitih receptura čokolada, jedna stvar je ostala konstantna: čokoladi nikada nije nedostajalo obožavanje od onih koji je i dan danas smatraju “hranom bogova”.

Više o poreklu magičnog kakao zrna možete pročitati u prvom delu Slatke istorije vaše omiljene poslastice.

Напиши коментар