Merlot vodi poreklo iz Bordo regiona jugozapadne Francuske. Posle kabernea predstavlja najviše uzgajanu crnu sortu grožđa. Njegovo ime potiče od reči merle što znači mali kos. Najviše je prihvaćen u poznatoj bordoškoj kupaži sa kaberneom. Poslednjih godina ga vinoljupci vole kao glavnu zvezdu odležalu u buradima. Posebno su popularni ona merlot vina koja su odležavala u buradima od američkog hrasta. Ova vina su punijeg tela i intenzivnijih aroma, te su po ukusu veoma slična kaberne sovinjonu.
Kroz istoriju
Svoju popularnost u Francuskoj je stekao tek u XVIII veku. Novija istraživanja pokazuje da je direktni potomak kaberne frana(caberent franc) i karmenera.
Bordo svakako važi za glavni region ove sorte. Bolji primerci dolaze sa severne strane reke Sene, sa imanja u apelacijama Saint-Emilion, Pomerol i Fronsac. Upravo u tim apelacijama važi za dominantnu sortu. Izuzetno je popularan i zastupljen u vinogradima Kalifornije, pre svega u Napi i Sonomi. Tamo je svoju popularnost stekao krajem 1980. i 1990. godina gde su se povećali zasadi u cilju pravljenja lakšeg vina za svakodnevno uživanje. Kod nas postoje sortna vina od merloa u par vinarija koje svakako zadovoljavaju ljubitelje merloa.
Merlot trivia
Poreklo: Bordo, Francuska
Ostale zemlje: srednja i istočna Evropa, Argentina, Čile, Australija, Novi Zeland i južna Afrika.
Karakteristike: U zavisnoti od pondneblja gde se gaje prave se različiti stilovi vina. Služi prvenstveno za proizvodnju mirnih crvenih vina. Postoje tri stila: lagana, voćna i vina sa veoma malo tanina. Uglavnom su to voćna vina sa ozbiljnijom taninskom strukturom, ekstraktivna, puna i zahtevna.
Boja: Tamno crvena skoro crna
Alkohol: oko 13% vol
Arome: Voćne poput šljive, trešnje, borovnice, kupine, zatim tokom odležavanja note duvana, ratluka, kafe, karamele i čokolade.
Slaganje sa hranom: Grilovana crvena mesa, jela od divljači i gljiva, jagnjeća rebra, biftek, tvrdi sirevi, štrudla sa makom, deserti sa čokoladom.
