Istorija nastanka šampanjca i čokolade nema nikakvih dodirnih tačaka, ali vam njihovo uklapanje gotovo sigurno otvara vrata slatkog raja.
Arome šampanjca i čokolade zavise od uticaja klime, tipa zemljišta, načina proizvodnje, kupaže vina ili mešanja različitih kakao zrna. Svake godine su, u zavisnosti od berbe, različite. Posebno interesantna činjenica za vino i čokoladu, naročito šampanjac i čokolada, je da im je proizvodnja veoma slična. Naime i za fermetaciju vina i čokolade koristi se isti kvasac. Možda je to upravo razlog zbog kojeg su ljubitelji vina ujedno i ljubitelji čokolade.
O šampanjcu
Penušava vina su protkana kroz istoriju, legende i romantične priče. Veličanstveni mehurići su predstavljali simbol slavlja i luksuza, bili sastavni deo modne industrije i kinematografije. Prema dostupnim podacima prva penušavo vino je bio šampanjac koji je nastao u 17. veku. Za njegovog tvorca se smatra monah Dom Perignon. Od tada pa do danans traje popularnost čuvenog Dom Perignon-a vinske kuće Moet et Chandon.
Šampanjac potiče iz Šampanje, najsevernije i najhladnije oblasti Francuske. Jedini dozvoljeni način proizvodnje šampanjaca je propisan zakonom iz 1927. godine i poznat je kao tradicionalni metod (Methode champenoise). Prema boji se razlikuju beli i roze šampanjci, ali postoje i crveni šampanjci (Australija). Sorte koje su dozvoljene u proizvodnji šampanjaca su Chardonnay od belih i Pinot noir i Pinot meunier od crnih sorti. Po kvalitetu postoje sledeći šampanjci:
Prestige ili Tete de Cuvée – najkvalitetniji šampanjci, predstavljaju kupažu(cuvee) iz posebnih godina i odležavaju između 4 i 7 godina,
Vintage ili Millesime – odležavaju 3 godine u boci, proizvodi se od vina iz jedne godine i to samo u izuzetnim godinama i
Non-vintage – odležavaju najmanje 15 meseci u boci i predstavljaju kupažu(cuvee) vina iz različitih godina.
Po količini šećera razlikuju se: Extra Brut (veoma suv), Brut (suv), Demi Sec (polusuv), Sec (poluslatki) i Doux (veoma slatki).
O čokoladi
Prema drevnim predanjima, čokolada se prvi put spominje u 4. veku n.e kada su Maje na današnjem prostoru Meksika otrkile „božansko“ drvo (kakao drvo). Za vreme svečanosti spravljao se napitak za kraljeve i gospodu, napitak od kakaa i čili paprike. Svaki čokoladni napitak imao je svoju mešavinu začina i svoje ime.
Čokolada se prvi put na tlu Evrope pominje u Španiji gde je bila otvorena prva kuća za služenje čokolade za piće. Upravo se iz Španije kult ispijanja čokolade proširio po čitavoj Evropi. U visokim slojevima društva čokolada se pila sa dodatkom raznih začina(karanfilić…). Veliki zaokret u korišćenju čokolade desio se zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine izumeo hidrauličnu presu za kakao zrna. Presovanjem kakao zrna dobijao se kakao prah, nakon čega se tretirao alkalnim solima i kao takav postao topiv. Deset godina nakon ovog izuma otkriveni su novi procesi tokom koji se kakao buter topio i mešao sa kako prahom, dodavo mu se šećer, mleko čime se po prvi put stvorila glatka masa danas poznata kao čokolada koja se vremenom menjala i usavršavala.
Danas postoje četiri tipa čokolade mlečna, bela,tamna inovija ruby. Najznačajniji proizvođači čokolade su Belgija, Švajcarska, Holandija, Italija, Engleska, Nemačka, Francuska…
Šampanjac i čokolada predstavljaju neodoljiv užitak iako na prvi pogled izgledaju kao nemoguć par. Zbog preterane slasti čokolade, dolazi do sukoba aroma, pa je moguće da slast čokolade učini šampanjce kiselim. Zato se uvek držite zlatnog pravila bez obzira na tip vina, arome hrane nikada ne treba da nadjačaju arome vina. Slatko i slatko i potpuni kontrast aroma slatko i gorko. Na taj način uživanje nikada nećete pokvariti.
Preporuke za uparivanje su:
Demi Sec (polusuv) i Sec (poluslatki) šampanjac
Mlečna čokolada se najbolje uklapa uz polusuvi i poluslatki šampanjac. Pogotovo kod šampanjaca koji u osnovi imaju šardone (Chardonnay). Pre svega zbog toga što šardone kao sorta, iz određenih krajeva, ima izraženu kremastu aromu i zato odlično prati arome mlečne čokolade.
Sec (poluslatki) i Doux (veoma slatki)
Ova dva stila najbolje idu uz belu čokoladu. Bela čokolada ne sadrži kakao, već kakao buter sa dodatkom šećera i mleka u prahu koji je čini veoma slatkom. Zato je ovde pimenjeno pravilo uparivanja slatkog sa slatkim.
Demi-Sec (polusuvi) šampanjac
Polusuvi šampanjci odlično idu uz čokoladu sa karamelom. Karamel dodaje slasnost čokoladi. Ovaj tip čokolade poseduje savršenu harmoniju slasnosti, masnoće i gorčine. U ovoj kombinaciji slasnost ide odlično uz polusuvi šampanjac.
Rose šampanjci
Najzahvalniji šampanjci za uparivanje. Roze šampanjac od sorte Pinot Noir (voćnost i blagi tanini) odlično ide sa mlečnom čokoladom punjenom jagodama ili nekim suptilnim prelivom.
Inspirisani čuvenim šampanjicima ali i sve boljem kvalitetu penušavih vina iz Srbije i kreirali smo dve specijalne Aguara čokolade posvećene penušavim vinima. Prva Aguara čokolada je bela sa karamelom koja uz dodat cimeta, dinje, limuna i jabuke odlično ide uz penušava vina sa oznakom blanc de blancs koji isključivo kao osnovu imaju vino šardone. Pogledaj više na sledećem linku više o njoj.
Druga Aguara čokolada je baš posebna jer je nova vrsta čokolade pod nazivom ruby. Sam aromatski kompleks ruby čokolade nas je inspirisao da je kreiramo specijalno za roze šampanjce napravljene isključivo od pino noir sa oznakom blanc de noirs.
