Zašto volimo čokoladu?
Brojni su odgovori na ovo pitanje ali neki od najčešćih su:
– Ima tako dobar ukus ili
– Neponovljiv ukus zadovoljstva ili
– To je divan osećaj ili
– Momenat u kome zaboravljam sve osim na sebe i svojih pet minuta zadovoljstva ili …
Da li ste se nekada zapitali odakle nam dolaze sve te divne note koje čokoladu čine baš tako neodoljivom kakva i jeste?
Očigledan odgovor na ovo pitanje bi bio da sve te note potiču od čokolade. Međutim, odgovor i nije tako jednostavan. Osim čokolade i neki drugi faktori su u igri i imaju veći ili manji uticaj na arome koje čokoladu čine kraljicom poslastica. Možda bi najbolje bilo reći da tu Ima neka tajna veza, tajna veza između čokolade i hemije.
Da li imamo dobar razlog da volimo čokoladu?
Naravno, odgovor je jedno veliko DAAAAAAA 😊…
Verovatno ste do sada mnogo puta čuli kako su brojni izumi otkriveni potpuno slučajno. Baš tako, prilikom jednog našeg istraživanja i mi smo potpuno slučajno naišli na knjigu iz 1983. godine pod nazivom “Hemija ljubavi“ autora Michael Libowitza. Ono što se nama naročito interesantnim učinilo jeste način kojim je autor objasnio veze ljubavi i čokolade. Baš zato u ovom tekstu dajemo objašnjenje kako čokolada utiče na naš mozak i koja su to hemijska jedinjenja koja utiču na to da se osećamo tako dobro dok uživamo u našoj omiljenoj poslastici.
Čokolada ima gotovo 380 različitih jedinjenja koja dok uživamo u njoj utiču na naš mozak i proizvode te tanane momente sreće i zadovoljstva. Ovo je pravi trenutak da predstavimo neke od njih.
Teobromin
U pitanju je alkaloid koji se nalazi u kakau i u čokoladi i koji predstavlja veoma moćan diuretik. Ipak njegov najpovoljniji uticaj na naš organizam je to što je on vazodilatator. Pojednostavljeno, on širi krvne sudove i povećava protok krvi. Veći protok krvi čini naš um oštrijim i fokusiranijim na zaštitu od stresa.
Feniletilamin
Popularan naziv ovog jedinjenja je čokoladni amfetamin. Ovo hemijsko jedinjenje utiče na oslobađanje dopamina, neurotransmitera koji nam pomaže u kreiranju osećaja zadovoljstva. Osim toga, on ima smirujući i antidepresivni učinak na naš organizam.
Triptofan i serotonin
Pretpostavljamo da su većini ovo poznata jedinjenja po tome što stvaraju osećaj opuštenosti, zadovoljstva i sreće.
Kofein
Ovo je psihoaktivna supstanca poznata po tome da stvara privremenu budnost. Ovaj sastojak može biti jedan od razloga zašto studenti vole čokoladu.
Ksantin
Za ovo jedinjenje možemo reći da je po svom dejstvu, veoma slično kofeinu. Poznato je kao prirodni stimulans koji povećava budnost.
Anandamid
Jedinjenje iz grupe neurotransmitera zaslužno za aktivaciju receptora zadovoljstva u mozgu
Flavonoli
Za kraj smo ostavili ova jedinjanja koja poboljšavaju protok krvi u određenim delovima našeg mozga. Rezultat takvog povećanja krvotoka je sličan unošenju aspirina ili drugih blagih analgetika.
Sve je sada jasno i lako je zaključiti zašto naši mozgovi toliko žude za čokoladom.
Završavamo ovaj čalank citatom poznatog istraživača hrane Majkla Levina: “Hemijski gledano, čokolada je zaista svetski savršena hrana!“
Da li ste nekada zapitali da li ste zavisni od čokolade? Bez obzira na Vaš odgovor, pravi je ternutak da obogatite svoje znanje. Za Vas smo napisali tekst Čokolizam – da li je moguće postati zavistan od čokolade?
