Prva asocijacija na čokoladne legende vraćaju nas u daleku prošlost, do drevnih civilazcija Maja, Tolteka i Asteka za koje vezujemo otkriće čudesnog kakaoa i obrede posvećivane bogovima u čast. Neke od najinteresantnijih, najromantičnijih i najtragičnijih priča vezuju se za bogove Tolteka i Asteka naroda. Ali, krenimo korak po korak kroz neke od tih čokoladnih legendi.

Čokoladne legende o Kecalkoatlu

Legenda o bogu Tolteka i Asteka Kecalkoatl (Quetzalcoatl) opisuje ga kao trećinu čoveka, trećinu zmije i trećinu ptice. Smatran je bogom vetra, mudrosti, plodnosti i stvaranja. Učio je ljude o nauci i umetnosti ali im je doneo i dragoceni poklon, plod koji je ukrao od svoje braće bogova. Bila je to kakao mahuna sa kakao zrnima od kojih se pravio jedan napitak. On je davan ljudima kako bi pri radu i podizanaju hramova u njegovu čast ublažili umor i osetili zadovoljstvo. Međutim tri čarobnjaka rešili su da prevare i izdaju boga Kecalkoatla. Jedan od čarobnjaka mu je napravio piće koje je navodno davalo večitu mladost i vodilo u raj. Bog Kecalkoatl je bio preveren. Nakon ispijanja pića potpuno je poludeo i spalio sve kuće i skoro sva kakao drveća u Tuli, prestonici njegovog carstva. Ubrzo nakon toga je i proteran.

Lutao je tako dugi niz godina kroz prašume Južne Amerike dok je bio obuzet božijom vatrom. Legenda kaže da se iz njegovog pepela izdiglo jato ptica sa perjem jarkih boja, a da se njegovo srce popelo na nebo gde je nastala zvezda Danica. U nadi da će se bog Kecalkoatl vratiti izlečen, Asteke su ovu legendu godinu za godinom prepričavale.

To verovanje je potvrđeno kada su 1519. godine španski osvajači predvođeni Kortezom kročili na obalu Meksika, na mesto gde je nekada bila prestonica boga Kecalkoatl. Nije ni čudo što je tadašnji vladar Montezuma poverovao da je upravo Kortez, obučen u zlatnu i šarenu odoru, zapravo njihov davno zaboravljeni bog. Kako bi ga sprečio da im se osveti vladar je Špancima za uzvrat podario poklon, dragocena kakao zrna. Upravo je ovaj njegov postupak odredio budućnost Novog sveta ali i put otrkrivanja čokolade do Evrope.

Kada novac raste na drveću…

“Novac raste na drveću.“ Bile su to reči jednog španskog hroničara koji ovako opisao kakao drvo ubrzo nakon što je kročio na tlo Novog sveta. I zaista je tako bilo. Naime kod Asteka su kakao zrna imala ulogu novca, bila su njihov oblik valute. Kakao zrna su imala veliku vrednost. Na primer za 10 kakao zrna mogao se kupiti zec, a rob za čitavih 100 zrna. Reč cacau se prvobitno moglo tumačiti kao razmena ili plaćanje. Kakao zrna su se koristila kao novac na tržištu Centralne Amerike dugo nakon civilizacije Asteka.

Legenda o čokoladi, jednoj princezi i večnoj vernosti

Tragična legenda o princezi koja je čuvala blago svoga supruga dok se on borio sa neprijateljim takođe potiče iz mitologije Asteka. Neprijatelji su ubili princezu jer nije htela da prizna gde se krije blago. Od njene krvi nikla je biljka u čijem se zrnu skirvalo blago. Zrno je bilo gorko kao njena tragična ljubav, jako kao njena hrabrost i crveno kao krv. To je bilo kakao zrno koje je bog Kecalkoatl stvorio kao dar večne vernosti princeze prema svome mužu.

Rajsko piće božanske moći

Za kakao drvo se verovalo da je iz raja i da se ispijanjem pića koje se dobija od njegovg ploda dobijaju božanske moći. Legenda kaže da onaj ko ispija piće pod nazivom xocolat ili dobija mudrost ili plodnost ili snagu. Zbog verovanje u ovu legendu elita Asteškog carstva ispijala je napitak koga je nazivala “crno zlato”. Kada je 1519. godine ovaj napitak prenet u Evropu u njemu su najpre uživali odrasli muškarci uključujući sveštenike, visoke državne službenike, vojnike, istaknute ratnike, dok se kasnije koristio i u različitim obredima i žrtvovanjima muškaraca i žena.

I danas se prenose, prepričavaju ali i stvaraju nove priče, legende o različitim civilizacijama, plemenima, narodima, kontinentima, običajima, kulturama o jednoj zajedničkoj bici od koje se dobija poslastica koja, složićete se, svima nama uvek pruža božanstveno uživanje.

Kratku istoriju čokolade možete pročitati na Slatka istorija čokolade – 1. deo i na Slatka istorija čokolade – 2. deo

Напиши коментар