Donošenjem magičnih zrna u Španiju istorija kakaoa i čokolade postaje puno zanimljivija, ispisana sa dosta činjenica, uzbudljivih priča o kraljevima, plemićima, istraživačima, pronalazačima i preduzetnicima.
Koje su godine bile najbitnije za širenje kulta ispijanje čokolade u van američkim zemljama?
Kada je otvorena prva prodavnica čokolade? Kada je čokolada dobila oblik u kojem danas uživamo? Kako je stigla na naše prostore?
Španija je bila prva zemlja u koju su stigla kakao zrna a uz njih i astečki ritual ispijanja čokolada. Privilegiju uživanja u ovom slatkom ritualu su u početku imali samo kraljevska porodica i pirivligevani dvorani. Neke od sledećih godina su bile veoma bitne za razvoj, širenje i nove pronalaske.
španija i čokolada
1590. godina – nova receptura
Baš te 1590. godine španski monasi su kreirali novi recept za prvi slatki čokoladni napitak. Med, vanila i ponekad šećer od šećerne trske su se dodavali da bi čokoladno piće više odgovarala španskom ukusu. Upravo to je bila osnova za danas poznatu recepturu.
Istorija čokolade – Trgovina kakao zrnom se širi po Evropi
1606. godine – Trgovina kakao zrnom u ostalim državama Evrope i širenje zasada kakaoa na ostale kontinente
Osim Španaca na prostore centralne Amerike dolaze trgovci, istraživači i putnici iz ostlih delova Evrope koji kakao zrno donose u Italiju, Francusku, Holandiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju. Smatra se da je 1615. godine naslednica špansko-portugalskog prestola Ana María Mauricia udajom za kralja Luja XIII donela čokoladni napitak na francuski dvor. Ubrzo se na mnogim evropskim dvorovima, aristokratija i plemstvo počinju upoznavati sa zadovoljstvom uživanja u čokoladnom napitku.
U ovom periodu Holanđani podižu prve zasade kakoavca u vanameričkim zemljama. Novi zasadi niču u istočno-indijskim zemljama Java i Sumatra, odakle se uzgoj kasnije širi do Filipina, Nove Gvineje, Samoe i ostatka Indonezije. Zanimljivo je da je Belgija, danas poznata kao zemlja sa najkvalitetnijom čokoladom, u ovom periodu bila pod Špancima.
1657. godina – Kuća čokolade
Ova godina je ostala upamćena kao ona u kojoj je otvorena prva “Kuća čokolade” u Londonu.
1659. godine – Prvi čoko biskviti
U Francuskoj kralj Luj XVI dao je dozvolu trgovcu Davidu Chaillou da u prvoj čokolateriji priprema i prodaje biskvit sa čokoladom. Nažalost i dalje je uživanje u čokoladi bila privilegija viših slojeva.
Istorija čokolade – Švajcarska zemlja alpskog mleka, satova i banaka
1697. godine – Švajcarska je zakoračila u čoko carstvo
Henri Escher, gradonačelnik Ciriha, pije svoj prvu šolju čokolade u Grand Place u Briselu.
1705. godine – Čokolada i mleko
U Francuskoj, u Parizu, nastao je novi recept za pripremanje čokoladnog napitka gde se umesto vode počelo dodavati mleko.
1728. godine – Nova tehnika obrade kakao zrna
Porodica Fraj u Velikoj Britaniji otvara prvu fabriku čokolade gde uvodi novu tehniku za obradu kakao zrna, mehanizovano usitnjavanje kakao zrna.
1737. godine – Kakaovac dobija svoj latinski naziv
Nastaje latinski naziv za kakao drvo, Theobroma Cacao, dodeljen od strane švedskog botaničara Karl fon Line.
Mlin za kakao
Istorija čokolade – Pronalasci koji su promenili tok slatke istorije čokolade
1828. godine – Kakao maslac
Holanđanin Kaspara van Hutena osmislio je presu kojom se iz pečenog i samlevenog kakao zrna izdvajao kakao maslac. Nedugo zatim, njegov sin Konrad van Houten je dobio kakao prah, tamnije boje i blažeg ukusa, lako rastvorljiv u vodi. Danas je upravo ovaj kakao prah poznat kao holandska čokolada ili holandski kakao.
1847.godine – Prva čoko tabla
Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da se dobije čokolada u čvrstom stanju upravo ove godine englezu Džozefu Fraju je to pošlo za rukom.
1867. godine – Mleko u prahu
Jedan od švajcarskih pionira u proizvodnji čokolade, Anri Nestle, pronalazi put da dobije mleko u prahu.
Istorija čokolade – Mlečna čokolada, kako to dobro zvuči
1875. godine – Prva mlečna čokolada
Švajcarci Danijel Piter i Henri Nestle pokreću revoluciju dodavanjem mleka u prahu u čokoladu. Nastaje prva mlečna čokolada!
1879. godine – Čokolada postaje glatka i kremasta
Sasvim slučajno, kako to obično i biva za velike pronalaske, švajcarac Rudolf Lint izumeo je specijalnu mašinu za mešanje koja čokoladi daje glatku, kremastu strukturu i bogat ukus.
1910. godine – Industrijalizacija čoko industrije
Gajenje i proizvodnja kakaoa pomera se iz Centralne i Južne Amerike u Afriku i Aziju. Velike plantaže zamenjene su malim, nezavisnim lokalnim farmama. Širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država odvija se prava industrijalizacija proizvodnje čokolade. Zemlje poput Belgije i Švajcarske nalaze se u samom vrhu inovacija.
Istorija čokolade – Njeno veličanstvo pralina
1912.godine – Prve praline
Nastaju prve belgijske praline koje je osmislio i napravio Žan Nojhaus. Njegova supruga, Lujza Nojhaus, je iste godine izumela specijalnu kutiju za ovaj novi proizvod.
Kod nas, u Srbiji prva čokolada se u prodaji pojavila 1897. u Beogradu u prodavnici Koste Šonde. Prva fabrika otvorena je u Zemunu 1924. i njen vlasnik bio je Francuz Danijel Pešmažu. Od tada pa sve do danas poznati, veliki i mali proizvođači, predano ispisuju slatku istoriju ulepšavajući nam detinjstvo i čineći život slađim.
Tokom svog razvoja, od prvog gorkog napitka pa sve do danas, kada postoji toliko različitih receptura čokolada, jedna stvar je ostala konstantna: čokoladi nikada nije nedostajalo obožavanje od onih koji je i dan danas smatraju “hranom bogova”.
Više o poreklu magičnog kakao zrna možete pročitati u prvom delu Slatke istorije vaše omiljene poslastice.
