Ne postoje pravila kojima se jasno može definisati da li će vam se neka čokolada dopasti ili ne. Jednostavno, to je stvar ukusa a svima nam je poznata ona stara izreka da se o ukusima ne treba raspravljati.
Testirajte čokoladu kao profsionalci u samo 6 koraka
Baš zato da bi mogli da steknete uvid u to šta jednu čokoladu čini više kvalitetnom u odnosu na druge danas ćemo obraditi temu njenog degustiranja. Možete li zamisliti one srećnike čiji je svakodnevni posao degustiranje čokolada. Učeći od njih potrebno je savladati nekoliko koraka kako bi što više uživali u aromama čokolada. Kao i kod degustacija bilo kojeg drugog proizvoda, izuzetno je bitno ne ograničavati svoja čula i biti spreman i na neke kombinacije koje vam nikada ne bi pale na pamet. Usudite se da probate različite kombinacije jer nikada ne možete znati šta vas čeka iza ugla. Baš zato danas i obrađujemo ovu temu.
U samo šest koraka do onoga što je najbolje uživanje u omiljenoj čokoaldi. Spremni?
KORAK BROJ 1 – IZGLED
Pre degustiranja čokolade potrebno je najpre utvrditi njenu boju i sjaj. U zavisnosti da li je u pitanju mlečna, bela ili crna čokolada, ona treba da ima jasnu boju i visok sjaj koji se najbolje zapaža kod tamnih čokolada.
Šta znači beli ili sivi tragovi na čokoladi?
Ako zapazite sive ili bele tragove na čokoladi onda to znači da su masti ili šećeri migrirali na površinu čokolade i ostavili svoj trag. Ova pojava se javlja kao posledica promene temperature ili vlažnosti tokom proizvodnje ili čuvanja čokolada.
Zašto čokolad ima rupice?
Ukoliko čokolada ima rupice to znači da je u njoj, tokom izlivanja u kalupe, ostao zarobljen vazduh. Vizuelno jeste ružno ali se, naročito kod ručno rađenih čokolada, to dešava.
KORAK BROJ 2 – PRELOM
Dobro napravljena čokolada treba da ima jasan i čist prelom. Onaj poznati “krc” dok lomimo komadiće omiljene čokolade nam govori o tome da je čokolada pravilno napravljena.
KORAK BROJ 3 – MIRIS
Odlomimo komadić čokolade i počinjemo da ga mirišemo. Treba da identifikujemo miris. Tipičan miris za mlečnu i belu čokoladu su vanilla i naravno mlečni miris. Miris crnih čokolada više podseća na kakao, odnosno ono što smatramo mirisom čokolade. Međutim, postoji i neprijatan miris kod čokolada. Tako na primer nefermentisano kakao zrno neprijatno miriše i često podseća na miris zapaljene gume. Osim toga, ukoliko je kakao bio smeštan gde je bila velika vlaga doćiće do razvijanja nepriajtnog mirisa poput trave ili sena. Kakao zrna koja se peku direktno na vatri zadržaće taj tipičan miris dimljenog u čokoladi.
KORAK BROJ 4 – TEKSTURA
Nakon mirisa čokoladu treba probati. Pre definisanje tačnog ukusu potrebno je odrediti teksturu čokolade. Prilikom analiziranja teksture potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:
Kako se čokolada topi u ustima? Da li se topi brzo ili sporo? Da li je čokolada glatke ili “brašnaste” konzistencije?
KORAK BROJ 5 – UKUS
Sledi najlepši deo. Uživanje u ukusu čokolade. Ovde treba obratiti pažnju na faze, početak, sredina i završetak. Postoje četiri osnovna ukusa (neki kažu pet, uključujući tzv. “umami” ali ovo se ne odnosi na čokoladu):
1. Slatko: na vrhu vašeg jezika
2. Kiselo: duž prednjih strana vašeg jezika
3. Slano: duž zadnje strane vašeg jezika
4. Gorko: na zadnjem delu vašeg jezika
Najčešći korišćeni termini kod opisa ukusa su:
– Voćni (citrusno ili bobičasto voće),
– Suvo voće (suvo grožđe, suve šljive, suvo crveno voće…),
– Cvetni ili začinski,
– Zemljani ili ukus pečurke,
– Karamel ili karamelizovani šećer,
– Mlečni (slatka pavlaka ili sir),
– Orašasto voće (lešnik, badem, makadamija orah…) itd.
KORAK BROJ 6 – ZAKLJUČAK
Na kraju svih ovih koraka dolazimo do poslednjeg gde sve navedene utiske uzimamo u obzir i donosimo zaključak da li nam se čokolada sviđa ili ne. Naš savet je da ovih 6 koraka svakodnevno vežbate. Na kraju ipak iz svih tih “slatkih muka” treba pronaći baš onu kombinaicju koja vam se najviše dopada. Samo jednu? Naravno da ne!
Kao šlag na tortu dolazi priča o uparivanju čokolade i vina. Više o tome možete pročitati ovde.
